Male firme mogu biti motor razvoja

Bez autora
Dec 16 2013

U većini razvijenih evropskih država mala preduzeća su motori razvoja privrede. Naša država se, međutim, ne trudi da stimuliše mali biznis. Svaki treći zaposleni u privatnom sektoru radi u mikro preduzeću sa manje od 10 radnika, a mali biznis obezbedio je radna mesta za 363.285 ljudi.Najčešće se otvaraju trgovine, pekare i ugostiteljski objekti. Posle javnih preduzeća, koja zapošljavaju oko 735.000 ljudi, i velikih privatnih kompanija, u kojima radi oko 433.000 građana, najznačajniji poslodavci u Srbiji su vlasnici malih firmi, onih koje na platnom spisku imaju manje od deset zaposlenih.

Male firme mogu biti motor razvojaU većini razvijenih evropskih država mala preduzeća su motori razvoja privrede. Naša država se, međutim, ne trudi da stimuliše mali biznis, pišu "Novosti".

Svaki treći zaposleni u privatnom sektoru radi u mikro preduzeću sa manje od 10 radnika, a mali biznis obezbedio je radna mesta za 363.285 ljudi, podsećaju "Večernje novosti". Najčešće se otvaraju trgovine, pekare i ugostiteljski objekti

Posle javnih preduzeća, koja zapošljavaju oko 735.000 ljudi, i velikih privatnih kompanija, u kojima radi oko 433.000 građana, najznačajniji poslodavci u Srbiji su vlasnici malih firmi, onih koje na platnom spisku imaju manje od deset zaposlenih.

U većini razvijenih evropskih država ove, uglavnom porodične manufakture, motori su razvoja privrede. I kod nas bi to možda mogle da postanu, ali su danas, kažu stručnjaci, one više borci sa vetrenjačama i entuzijasti koji se bore da uz minimum uloženih sredstava ostvare profit samo da prežive. Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, skoro svaka druga mala firma ugasi se u prve tri godine rada.

Sreću da prežive duže od tog roka imaju samo najuporniji. Među njima je i porodica Bosnić iz Nove Pazove. Svoj biznis su započeli pre ravno trideset godina, a od jedne mašine, koja je proizvodila kese, stigli su do čak 22.

"U početku su radili moji mama i tata, a baka i deda su pomagali", priča Nikola Bosnić, direktor prodaje u preduzeću za proizvodnju i štampu džakova, kesa i folija "Niksan“ iz Nove Pazove.

"Posle su zapošljavali jednog po jednog radnika i danas ih imamo 40. U međuvremenu smo proširili proizvodnju i uspeli da zauzmemo značajno mesto na tržištu. Sada više nismo mikro preduzeće, ali smo prošli trnovit put dok nismo počeli da se bavimo ozbiljnom proizvodnjom", navodi on.

Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca, napominje da je osnovni problem mikro preduzeća mali osnivački kapital, jer se ovakve firme osnivaju sa 2.000 do 3.000 evra ušteđevine.

"U boljim slučajevima je to oko 5.000 evra, dok svaki deseti uloži više od 10.000 evra. Ovakve firme nemaju neke značajnije olakšice i plaćaju poreze i doprinose na zarade po istim stopama doprinosa kao i oni koji su već zauzeli svoje mesto na tržištu. Prolaze kroz čitav niz birokratskih procedura u poslovanju koje odnose i novac i vreme, suočavaju se sa brojnim problemima i pokušavaju da nekako opstanu", napominje Rajić.

"Njihova prednost je što imaju mali broj zaposlenih i lakše mogu da kontrolišu troškove. Takođe, lakše se mogu preorijentisati sa jednog tipa usluga na drugi ili sa jednog proizvoda na drugi ukoliko vide da ono što su prvo počeli da proizvode ili nude kao uslugu ne ide, odnosno da se ne prodaje dovoljno", kaže on.

Rajić smatra da politika razvoja mikro preduzeća mora da se promeni. To znači da početnici moraju imati određene olakšice u prve dve godine rada, u vidu manjeg opterećenja zarada i manjih taksi i naknada koje naplaćuju lokalne samouprave.

"Kada u Vladi Srbije budu shvatili da je svaki pojedinac koji otvori malu firmu i počne legalno poslovanje ustvari veliki plus za državu, jer ona ne mora da ga izdržava, onda će uslovi za razvoj preduzetništva početi da se menjaju", ističe Dragoljub Rajić.

"Političari se decenijama takmiče da vuku za rukav neke velike investitore, daju im subvencije od novca poreskih obveznika i slično. Veliki investitori jesu potrebni, ali bogate države su razvijene zato što imaju puno malih i stabilnih firmi koje zapošljavaju više od 65 odsto radno sposobnog stanovništva", podseća on.

Milena Vasić, šef direkcije za razvoj privrednih društava i preduzetništva u Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj, ukazuje da među mikro preduzećima dominiraju male trgovinske radnje, pekare, prodavnice brze hrane, kafići i agencije za konsultantske usluge.

"Ima dosta i preduzetnika iz oblasti saobraćaja koji se bave prevozom putnika, taksiranjem, selidbom, ali i firmi koje angažuju molere, tesare i ostale građevinske radnike. Sve su to uglavnom poslovi za koje nije potrebno mnogo ulaganja", kaže Vasićeva.

Ministar privrede Saša Radulović u više navrata je rekao da bi reforma poreske politike i smanjenje nameta najbolji efekat dali kod malih preduzeća.

"Danas oni od 300 evra koje zarade, 120 moraju da daju državi. U tom segmentu je siva ekonomija najveća, jer imaju veliku uštedu ako rade na crno", objašnjava ministar.

Obigravaju šaltere

Birokratske obaveze prosečnom preduzentiku u Srbiji oduzmu skoro 45 odsto aktivnog vremena u toku nedelje, tvrdi Dragoljub Rajić.

"Umesto da se trudi da svoju firmu vodi uspešno, on obigrava razne šaltere državnih institucija, nateže se sa inspekcijama, skuplja različite papire, nosi potvrde, svaki drugi dan se obraća knjigovođi i pokušava da reši birokratske zavrzlame. Država mora da bude servis upravo mikro, malim i srednjim preduzećima i da im omogući jednostavan rad, uz što manje troškova", navodi on.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik